Prirodne odlike Evrope - Uvod

Možda zvuči čudno, ali Evropa tehnički nije ni pravi kontinent - ona je zapravo poluostrvo Azije! Zajedno čine Evroaziju, ali zbog kulturnih i istorijskih razloga ih tretiramo odvojeno.

Ključna stvar koju treba da zapamtiš je velika razuđenost obale. Evropa ima gomilu poluostrva (Skandinavsko, Pirinejsko, Apeninsko, Balkansko) i ostrva (Velika Britanija, Irska, Island). Ova razuđenost je imala ogroman uticaj na klimu i razvoj pomorstva.

Granica sa Azijom nije svuda jasna, ali ide ovako: planina Ural → reka Ural → Kaspijsko jezero → planina Kavkaz → Crno more → moreuzi Bosfor i Dardaneli. Prosečna nadmorska visina je samo oko 300 m, što Evropu čini najnižim kontinentom.

Zapamti: Razuđenost obale = blaga klima + razvoj pomorstva!

Reljef Evrope - Tri glavne celine

Nizije zauzimaju najveći deo kontinenta i tu živi većina ljudi. Istočnoevropska nizija je najveća - prostire se od Urala do Karpata. Panonska nizija je tvoj "komšija" - tu živimo mi, okruženi Alpima, Dinaridima i Karpatima.

Stare gromadne planine su nastale u paleozoiku tokom hercinske orogeneze. Vreme ih je zaoblilo, pa su niže i imaju blaže padine. Ali zato su bogate rudama! Primeri su Ural, Skandinavske planine i naši Rodopi.

Mlade venačne planine su nastale mnogo kasnije, tokom alpske orogeneze u kenozoiku. Visoke su, oštre i još uvek "žive" - tu se dešavaju zemljotresi i vulkanske erupcije. Alpi su najpoznatiji (najviši vrh Mon Blan, 4810 m), ali pazi - Elbrus na Kavkazu je najviši u Evropi (5642 m)!

Fora za test: Hercinska orogeneza = stare, niske planine. Alpska orogeneza = mlade, visoke planine!

Klima Evrope - Atlantik kontroliše sve

Ono što čini klimu Evrope posebnom je Golfska struja - topla morska struja koja čini Zapadnu Evropu mnogo toplijom nego što bi trebalo da bude. Zato u Norveškoj nije kao u Sibiru, iako su na istoj geografskoj širini!

Ključno pravilo: Uticaj okeana slabi od zapada ka istoku. Na zapadu je atlantska klima (blage zime, sveža leta, padavine celu godinu). Na istoku je kontinentalna klima (oštre zime, vruća leta, velike temperaturne razlike).

Na jugu imamo sredozemnu klimu - duga, vruća i suva leta, blage kišovite zime. Perfektno za letovanje! Planinska klima ima svoju vertikalnu zonalnost - što si viš, to je hladnije.

Zapamti: Golfska struja = topla Zapadna Evropa. Bez nje bi London bio kao Moskva!

Hidrografija - Reke i njihovi putevi

Evropa ima gustu rečnu mrežu koja pripada slivovima pet mora i okeana. Sliv Atlantskog okeana je najveći - reke kao što su Rajna, Sena i Temza imaju ujednačen vodostaj i odlične su za plovidbu.

Dunav je druga najduža reka Evrope i najvažnija međunarodna reka - protiče kroz čak 10 država! Pripada slivu Crnog mora, zajedno sa Dnjeprom i Donom.

Volga je apsolutni šampion - najduža i najbogatija vodom reka Evrope (3530 km). Uliva se u Kaspijsko jezero, pa pripada unutrašnjem slivu.

Većina jezera se nalazi na severu (ledničko poreklo), a Finska se zove "zemlja hiljadu jezera". Ladoga u Rusiji je najveće jezero Evrope.

Pažnja: Dunav = najvažnija međunarodna reka. Volga = najduža reka. Ne mešaj na testu!

Biljni i životinjski svet - Od tundre do makije

Vegetacija prati klimatske zone kao senka. Na krajnjem severu je tundra (lišajevi, mahovine, patuljasto drveće) gde žive irvas i polarna lisica.

Južnije je tajga - pojas četinarskih šuma (smrča, jela, bor) dom medveda, vukova i losova. U srednjoj Evropi dominiraju mešovite i listopadne šume (bukva, hrast), mada su uglavnom iskrčene.

Stepe pokrivaju istočnu Evropu i Panonsku niziju - tu se nalazi crnica, najplodnije tlo na svetu! Sredozemna vegetacija (makija i garig) je prilagođena suvim letima. Ovde rastu maslina, agrumi i vinova loza.

Povezivanje: Klima određuje vegetaciju, a vegetacija određuje tip zemljišta i poljoprivredu!

Kako se sve povezuje - Primer Alpa

Alpi su savršen primer kako se prirodne odlike međusobno utiču. Kao klimatska barijera, oni sprečavaju vlažne vazdušne mase da stignu do unutrašnjosti, stvarajući suve alpske doline.

Na Alpima izviru važne evropske reke - Rajna, Rona, Po i pritoke Dunava. Bogati su vodom zbog otapanja snega i lednika, što rekama daje visok vodostaj u proleće i leto.

Visinska zonalnost je jasno izražena: u podnožju listopadne šume → četinarske šume → planinski pašnjaci → večni sneg i led. Svaki pojas ima svoju klimu, vegetaciju i životinje.

Ključne činjenice za test: Najviši vrh Elbrus (5642 m), najduža reka Volga, najveće jezero Ladoga, najveće ostrvo Velika Britanija. Hercinska vs alpska orogeneza - različito doba, različite karakteristike!

Savет za uspeh: Prirodne odlike su povezane kao domino kockice - jedna utiče na drugu!